Од винчанских фигурина до данас. Није уџбеник: то је контекст који помаже да разумеш оно што ћеш видети, и где то још увек стоји.
На десетак километара низводно од Београда живела је једна од најразвијенијих неолитских култура Европе: куће од по неколико просторија, метал пре него игде другде на континенту, и хиљаде фигурина са лицима налик маскама. Урезани знакови са њихове грнчарије и данас се споре — писмо или орнамент.
Локалитет Бело Брдо у Винчи се обилази, а највећи део налаза чува Народни музеј у Београду.
У водичуBelgrade →
Дунав је био граница царства, а данашња Србија њена најнемирнија деоница. Ту су никли Сингидунум и Виминацијум, и ту је рођено чак седамнаест римских царева — међу њима Константин Велики, у Наису, оснивач Цариграда и човек који је хришћанству дао слободу.
Виминацијум код Костолца, са мамутом и гробницама, и Медијана код Ниша — Константинова резиденција. Ђердапска клисура чува Трајанову таблу.
У водичуBelgrade →
Стефан Немања је ујединио српске жупе, а његови потомци су две стотине година градили државу и задужбине. Његов син Сава је 1219. издејствовао самосталну српску цркву и написао први устав — Законоправило. Ово је период који Србија памти као своје златно доба.
Студеница, Сопоћани и Милешева, где је фреска Белог анђела. Хиландар на Светој Гори, који су Немања и Сава подигли заједно.
У водичуŠumadija →
Стефан Душан се крунисао за цара Срба и Грка, а држава му се протезала од Дунава до Пелопонеза. Донео је Законик — један од најразвијенијих правних споменика тадашње Европе, који је чак прописивао да суд може судити и цару. Умро је осам година касније и царство се распало готово одмах.
Препис Душановог законика чува Народни музеј. Манастир Светих Арханђела код Призрена, његова задужбина, данас је у рушевинама.
У водичуSouth Serbia →
Српска војска кнеза Лазара и османска војска султана Мурата сукобиле су се на Косову пољу. Оба владара су погинула, а битка се обично тумачи као нерешена — али је српска држава после ње више никада није успела да се опорави. Оно што је од ње остало у песми и предању обликовало је национално памћење више него сам догађај.
Газиместан и Муратово турбе на Косову пољу. Раваница, задужбина кнеза Лазара, чува његове мошти.
У водичуŠumadija →
После пада Смедерева 1459. српске земље улазе у састав Османског царства и остају у њему око три и по века. Црква и манастири одржали су језик и писмо, а 1690. се више десетина хиљада људи под патријархом Арсенијем III сели на север, у Хабзбуршку монархију — отуда српска Војводина.
Смедеревска тврђава, највећа равничарска тврђава у Европи. Фрушкогорски манастири у Војводини, шеснаест њих на једној планини.
У водичуVojvodina →
Први српски устанак под Карађорђем 1804. и Други под Милошем Обреновићем 1815. довели су до аутономне кнежевине. Пуна независност призната је на Берлинском конгресу 1878. У истом веку Вук Караџић је реформисао писмо по начелу «пиши као што говориш» — зато се српски данас чита како се пише.
Орашац код Аранђеловца, где је устанак почео. Вуков и Доситејев музеј у Београду, у једној од најстаријих кућа у граду.
У водичуŠumadija →
Рат је почео овде: Аустроугарска је објавила рат Србији месец дана после Сарајевског атентата. Србија је издржала три офанзиве 1914, па је 1915. војска и део народа прешао преко албанских планина до мора — повлачење у коме је страдало више десетина хиљада људи. Са Солунског фронта се вратила 1918. Земља је изгубила отприлике четвртину становништва.
Споменик Победнику на Калемегдану, подигнут 1928. Гробница на Виду и Плава гробница помињу се у свакој школи.
У водичуBelgrade →
После рата настаје заједничка држава Јужних Словена, коју Други светски рат разбија и партизански покрет поново саставља 1945. Титова Југославија је 1948. раскинула са Стаљином и постала оснивач Покрета несврстаних — социјалистичка земља чији су грађани могли да путују и на исток и на запад.
Музеј Југославије у Београду, са Кућом цвећа. И бетон: Нови Београд је читав један град подигнут у том периоду.
У водичуBelgrade →Југославија се распала кроз низ ратова током деведесетих, са тешким последицама по све народе који су у њој живели; уследиле су међународне санкције, а 1999. и НАТО бомбардовање. Промене 2000. отвориле су ново поглавље. То је скорашња и болна историја о којој се још увек различито говори, и ова страница о њој не пресуђује — само каже да постоји.
Трагови бомбардовања из 1999. и данас стоје у центру Београда, намерно неуклоњени. Земља која из тога излази је, за посетиоца, једна од најгостољубивијих у Европи.
У водичуBelgrade →